U Kini otpočele berzanske trgovine u paru juan-rublja

Valutni trgovinski sistem Kine je registrovao prvi obračun u paru juan-rublja. Suma trgovine je 1 milion juana pri kursu 4,67 rublji za juan. Na taj način rublja je postala sedma strana valuta koja se koristi na kineskom valutnom tržištu.

Proletos su Rusija i Kina postigli sporazum o neophodnosti organizacije berzanske trgovine u juanima i rubljama. Očekuje se da će berzanske trgovine početi sredinom decembra. Prema podacima Moskovske međubankarske valutne berze, interes za takvu trgovinu ima oko 50 ruskih banaka.

Rusko-kineski odnosi razvijaju se dinamično i konstruktivno

Pitanja daljeg razvoja strateškog partnerstva u ključnim oblastima razmotriće u toku zvanične posete Rusiji predsednik Državnog saveta Kine Veng Ćijabao. Ovde će on održati redovan sastanak sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, a takođe će učestvovati u rusko-kineskom biznis forumu.

Poslednjih godina rusko-kineski odnosi su stekli strateški karakter. Oni se zasnivaju na dugoročnim podudarnim interesima. Između ostalog na jedinstvu stavova o širokom krugu međunarodnih problema i na uzajamnom dopunjavanju privreda dve zemlje. Upravo zato veze Rusije i Kine karakteriše visoka dinamika razvoja i aktivni kontakti na svim nivoima. Dovoljno je napomenuti da su predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i predsednik Kine Hu Đintao samo ove godine održali sedam susreta kako u bilateralnom formatu, tako u okviru međunarodnih samita. Uspešno je protekla Godina kineskog jezika u Rusiji, posle koje strane nameravaju da razmotre mogućnost omladinskih i studentskih razmena. Konačno, u sferi trgovinsko-ekonomske saradnje Rusija i Kina su uspele da prevladaju uticaj svetske ekonomske krize i da izbiju na nivo iz 2008. godine.

U toku aktuelne posete predsednika Državnog saveta Kine Rusiji planirano je sumiranje rezultata saradnje u protekloj godini i ocrtavanje prioritetnih pravaca saradnje za predstojeći period. Evo kako je okarakterisao ciljeve posete Venga Ćijabaa u intervjuu za našu radiostanicu profesor MGIMO Sergej Luzjanjin:

„Kao prvo, cilj je dalje jačanje političkog formata strateških odnosa. I kao drugo, to je realizacija novih projekata za razvoj trgovinsko-ekonomskih odnosa. Prvi deo, tačnije politički format, danas stoji najbolje za obe strane u poređenju, recimo, sa odnosima Kina-SAD ili Rusija-SAD. Dok ekonomski odnosi zaostaju. Zato je poseta kineskog premijera usmerena na podizanje tih veza do nivoa političkih odnosa. Jasno da glavni deo naših veza otpada na energetsku i sirovinsku granu. Ali upravo je zadatak ove posete i sporazuma koji će biti potpisani ne prosto da se intenzivira, već da se diverzifikuje energetska sradnja. Drugim rečima, to nisu samo nafta i gas, već i električna energija, atomska energija, novi vidovi goriva, isporuke komprimovanog gasa, razrada visokih tehnologija u sferi energetike i energetske opreme. Uključujući, moguće, perspektivu delimičnog puštanja kineskog investicionog kapitala za razradu novih nalazišta Sibira i Dalekog Istoka. A sa druge strane, to je pokušaj da se napipaju nove visokotehnološke oblasti za rusko-kinesku saradnju. Na primer, inovacioni centar Skolkovo, gde se planira kinesko učešće. I ne samo Skolkovo, već i niz novih rusko-kineskih tehnoparkova u pograničnoj zoni.

Premijeri dve zemlje, kako se očekuje, razmotriće i finansijske teme, između ostalog pitanje slobodne razmene juana i rublje. Ona će verovatno započeti već krajem novembra. Ovaj korak je moguć zahvaljujući rastu ekonomske saradnje izemeđu Rusije i Kine, kao i iz razloga nestabilnosti svetskog finansijskog sistema i slabljenja uloge dolara.

(Glas Rusije)